5. Кораци кроз векове

Наша Србија, са мноштвом природних лепота и чаробних предела, чува многа заштићена и културна добра која сведоче о давној прошлости наше и других цивилизација. Лепенски вир крије трагове прве људске цивилизације у Европи, а Стари Рас и Жича откривају важне тренутке средњовековне Србије.

Ови споменици и манастири под заштитом УНЕСКО-а показују зашто је наша земља права колевка Европе, чувар духа времена и непроцењиве културне вредности.

*књигу можете читати у приказу целог екрана. Када кликнете на "три тачкице" изнад књиге, отвориће вам се падајући мени и у изборнику нађите опцију "Fullscreen". Када завршите са читањем, враћате се у смањени приказ кликом на иконицу за скупљање екрана или притисните тастер "Esc" на тастатури.

ОД РАСА ДО КРАЉЕВИНЕ

Када су се Словени доселили на Балкан, живели су у многим мањим областима које су се звале жупаније. На челу сваке жупаније био је жупан, а неколико жупанија чинило је једну већу област.

Једна од најпознатијих била је област Рас, у близини данашњег Новог Пазара. У њој је био и град Стари Рас, који се сматра колевком српске државе. Ту је било седиште првих српских владара и место где је сазревао народни дух. Недалеко од града налази се Петрова црква, једна од најстаријих хришћанских цркава на нашим просторима.

У 12. веку власт у Србији преузима Стефан Немања. Он је ујединио све српске земље — Рас, Зету, Хум и Травунију — и поставио темеље јединствене државе. У његово време Србија је постала снажна и уређена, а вера и писмо су добили велик значај.

После Немање, његов син Стефан Првовенчани добија круну и тиме Србија постаје краљевина (1217). Крунисан је у манастиру Жича, који је постао седиште и владара и Српске цркве.

Тако је из малих жупанија настала прва српска држава, а из Раса и Немањиног труда — снажна краљевина којом је започела историја српске државности.

ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА У СРБИЈИ КАО СВЕДОЦИ НАЈРАНИЈИХ СРПСКИХ ДРЖАВА

Национални парк Ђердап

На простору Ђердапа налазе се бројни трагови старих цивилизација које су живеле на овим просторима много пре доласка Словена. Лепенски вир, који потиче из периода између осмог и шестог миленијума пре нове ере, једно је од најстаријих насеља у Европи. Људи су овде живели у кућама јединственог облика, бавили се риболовом и уметношћу, због чега се ово место сматра колевком европске цивилизације. У близини се налази и Трајанова табла, запис исклесан у стени уз Дунав у част римског цара Трајана, као и Голубачка тврђава, која је постојала још у 10. веку, а касније је постала важно средњовековно утврђење. Сви ови локалитети налазе се унутар Националног парка Ђердап, који је данас заштићен као природно и културно благо Србије.

Археолошка налазишта

На територији Србије пронађени су остаци више великих градова из римског периода. Код Пожаревца се налази Виминацијум, некадашњи римски град и војни логор у којем су живели војници и трговци. У Сремској Митровици се налазио Сирмијум, једна од престоница западног дела Римског царства, а на месту данашњег Београда постојао је Сингидунум, важан касноантички и византијски град. Најпознатији од свих је Феликс Ромулијана код Зајечара, царска палата цара Галерија из 4. века, која се данас налази на листи светске баштине УНЕСКО-а. Ови градови су сведочанства времена када је Србија била део великог Римског царства.

Рашка област

У Рашкој области налазе се најзначајнији споменици ране српске државности. Стари Рас је био прва престоница Србије у раздобљу од 9. до 12. века. У његовој близини налази се Петрова црква, једна од најстаријих хришћанских светиња код нас. Манастири Сопоћани, Студеница и Жича сведоче о духовној и културној снази Немањића. Студеницу је подигао Стефан Немања крајем 12. века, а Жича је постала седиште прве српске архиепископије у време Светог Саве. Цео овај простор данас је познат као „Рашка културно-историјска целина“ и налази се под заштитом УНЕСКО-а.

Национални парк Шар-планина

Шар-планина је данас један од најлепших националних паркова Србије, али је и простор са богатом историјом. У раном средњем веку ово је било подручје српских жупана, који су овде подизали своја утврђења и манастире. Планина је вековима чувала јужне границе српских држава. Данас је позната по својој природи, али и као сведочанство културе, традиције и трајног присуства српског народа на овим просторима.

Призрен и околина

Призрен је један од најстаријих и најзначајнијих градова српске историје. У 10. и 11. веку ту се налазило жупско седиште, а касније, у доба краља Душана, град постаје престоница српског царства. Над њим се уздиже Призренска тврђава, која је чувала град кроз векове. У околини Призрена налазе се манастири Свети Архангели и Богородица Љевишка, који су под заштитом УНЕСКО-а. Они сведоче о уметничком и духовном сјају средњовековне Србије.