Наши књижевници и уметници лако су проналазили инспирацију у лепоти српских предела. Србија је земља разноликих крајева — од планина и шума, до равница и речних долина — и свака од тих области има посебан изглед у свако доба године. Зими, природа поприма посебну тишину и свечаност: снег прекрива кровове, планине постају беле, а шуме мирне и успаване. Због такве лепоте, многи писци описивали су зимске пејзаже Србије као чаробне призоре који буде машту и топлину у срцу, чак и у

Крштење, венчање и крсна слава три су најважнија обичаја српске духовне традиције. Сваки од њих обележава један велики корак у животу човека и породице: рођење, заснивање брака и поштовање предака. У сва три обреда гори свећа, дели се благослов, а присутан је и кум који постаје духовни сведок. Ови обичаји чувају породично јединство, веру и сећање на претке — зато се и називају „златним нитима“ које повезују прошлост, садашњост и будућност једног дома. Крсна слава  је један од

„Испеци па реци“   Питао сам старијег брата, који је замакао већ у школи, шта значи то: „Испеци па реци“, али ми ни оније умео објаснити. Рече: - Реч може бити печена, може бити кувана, може пржена, а може и похована. Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему: „Испеци па реци“. Неки Живко Средојевић написао је цео писмени задатак у неколико речи. Тај задатак је гласио: „Најздравија је реч када је печена, и онај се може сматрати за мудра који говори само печ

Краљевић Марко је више од јунака — он је симбол храбрости, правде и отпора. У народној традицији, Марко се бори за слабе и пркоси неправди, чувајући идеал да је част важнија од моћи. У временима без слободе, његове песме чувале су дух народа. Данас, као и вековима раније, он нас подсећа да истинско јунаштво значи стати на страну правде — и кад је најтеже. Непознате речи: Побратим – пријатељ који нам је као брат Беседити - говорити данак – дан Крсно име – крсна слава Ђаконије

Династија Немањића  била је најмоћнија владарска породица у српској историји. Од времена Стефана Немање  до цара Душана , Србија је доживела свој највећи успон у држави, култури и вери. Немањићи су оставили дубок траг у српском народу, а њихово дело и данас представља темељ наше духовности и државности. ***** Растко Немањић је одрастао у племићком двору, али је изабрао пут вере и духовности. Победио је своје страхове и показао да је права храброст у доброти и мудрости. Од "пл

Традиционална кухиња није само начин припреме хране — она је прича о историји, природи и духу једног народа. У сваком јелу сачувана су сећања на времена, навике, веровања и вредности које су се преносиле с генерације на генерацију. Мириси и укуси неке кухиње често откривају више о народу него књиге и споменици — у њима живе успомене, начин живота, и однос човека према земљи која га храни. Јела која се спремају у породицама постају део заједничког памћења. Она окупљају људе ок

Наша Србија, са мноштвом природних лепота и чаробних предела, чува многа заштићена и културна добра која сведоче о давној прошлости наше и других цивилизација. Лепенски вир крије трагове прве људске цивилизације у Европи, а Стари Рас и Жича откривају важне тренутке средњовековне Србије. Ови споменици и манастири под заштитом УНЕСКО-а показују зашто је наша земља права колевка Европе, чувар духа времена и непроцењиве културне вредности. *књигу можете читати у приказу целог екр

Јесен у српској традицији и књижевности представља време плодова, захвалности и мира. У народним обичајима она је доба жетве, бербе и славља, а у књижевним делима постаје симбол промене, зрелости и пролазности живота. Истражујемо како су писци описивали јесење боје, мирисе и осећања која ово доба буди у човеку. Жетеоци   Сунце је тек изашло, а златне њиве већ се пресијавају под његовим зрацима. Пољем се чује зујање пчела и шуштање класја на ветру. У даљини се виде људи — цело

„Породица је корен нашег постојања. Ако памтимо своје корене, памтимо и себе. У њима је снага која нас држи, снага наше породице данас и њене будућности сутра.“ Досељавање Словена на Балканско полуострво Словени су некада живели на подручју данашње источне и средње Европе. Током 6. и 7. века, Словени су се почели селити на југ, према Балканском полуострву. На ово подручје дошли су у потрази за плодном земљом, блажом климом и новим местима за живот. Са собом су понели свој јез

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу,...

„Отаџбина“,  Јован Јовановић Змај (одломак)   Отаџбина се зове Србија, Тамо живи моја породица. У њој је мој дом, У њој је моја срећа.  ...