Током 19. века Србија је прошла пут од побуњене области унутар Османског царства до независне краљевине. Тај пут није био кратак ни једноставан. Обележили су га устанци, преговори, доношење закона, смене владара и постепено јачање државних институција. Први и Други српски устанак – пут ка слободи   Почетком XIX века Србија је била под влашћу Османског царства. Народ је живео тешко, плаћао високе порезе и трпео насиље. Посебно тешко време настало је када су власт у Београду пр

У временима када је српски народ живео под тешким притисцима и неправдама, поједини храбри људи одлазили су у шуме и планине и постајали хајдуци — симболи отпора, слободе и наде. Они су, штитили народ, борили се против неправде и чували веру у слободу.   И у најтежим условима Срби су успели да сачувају своју веру, језик, обичаје и културу, а песме и приче које су се преносиле са колена на колено сачувале су сећање на јунаке и њихова дела. Тако су хајдуци постали део народног

Манастири су важан део духовне, културне и историјске баштине српског народа. У њима се вековима чувају вера, језик, традиција и народно памћење. Они нас подсећају ко смо, одакле потичемо и које вредности треба да негујемо. Чувајући манастире, чувамо своје корене, своју прошлост и своју будућност. Жича, Васко Попа Црвена госпођо Жичо из мог срца излазиш Корачаш седмоврата У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену П

Свети Сава је личност која је својим животом спојила веру, знање и одговорност према народу. Као ктитор, законодавац, духовник, дипломата и први архиепископ самосталне Српске цркве, поставио је темеље духовног, културног и државног живота. Путеви којима је ишао нису били путеви власти, већ путеви учења, служења и стварања – путеви првог учитеља српског народа. Тема:  Трагање за добром и спознаја да се оно не налази у спољашњем свету, већ унутар самог човека.   Порука: Свет мо

Фолклор  је назив за традиционалну културу,  уметност, музику, народне игре и обичаје који се преносе од старијих генерација на млађе. На различитим догађајима српског народа неговао се фолклор. На тај начин су се многе народне песме и игре преносиле и очувале до данашњих дана. Коло – игра која је спајала људе   У давна времена, у селима Србије, коло је било један од најважнијих начина упознавања, дружења и забаве младих. Играло се на сеоским зборовима, саборима, славама, сва

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих празника у српском народу.  У српској традицији он није само један дан у години, већ читав празнични период испуњен миром, радошћу и посебним духовним расположењем. Празнична атмосфера почиње већ неколико недеља пре Божића и траје све до Савиндана. У том периоду људи се веселе и радују, мире се и праштају, посећују родбину и пријатеље, а у домовима влада осећај топлине и заједништва. Управо зато се каже да је Божић празник мира

Наши књижевници и уметници лако су проналазили инспирацију у лепоти српских предела. Србија је земља разноликих крајева — од планина и шума, до равница и речних долина — и свака од тих области има посебан изглед у свако доба године. Зими, природа поприма посебну тишину и свечаност: снег прекрива кровове, планине постају беле, а шуме мирне и успаване. Због такве лепоте, многи писци описивали су зимске пејзаже Србије као чаробне призоре који буде машту и топлину у срцу, чак и у

Крштење, венчање и крсна слава три су најважнија обичаја српске духовне традиције. Сваки од њих обележава један велики корак у животу човека и породице: рођење, заснивање брака и поштовање предака. У сва три обреда гори свећа, дели се благослов, а присутан је и кум који постаје духовни сведок. Ови обичаји чувају породично јединство, веру и сећање на претке — зато се и називају „златним нитима“ које повезују прошлост, садашњост и будућност једног дома. Крсна слава  је један од

„Испеци па реци“   Питао сам старијег брата, који је замакао већ у школи, шта значи то: „Испеци па реци“, али ми ни оније умео објаснити. Рече: - Реч може бити печена, може бити кувана, може пржена, а може и похована. Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему: „Испеци па реци“. Неки Живко Средојевић написао је цео писмени задатак у неколико речи. Тај задатак је гласио: „Најздравија је реч када је печена, и онај се може сматрати за мудра који говори само печ

Краљевић Марко је више од јунака — он је симбол храбрости, правде и отпора. У народној традицији, Марко се бори за слабе и пркоси неправди, чувајући идеал да је част важнија од моћи. У временима без слободе, његове песме чувале су дух народа. Данас, као и вековима раније, он нас подсећа да истинско јунаштво значи стати на страну правде — и кад је најтеже. Непознате речи: Побратим – пријатељ који нам је као брат Беседити - говорити данак – дан Крсно име – крсна слава Ђаконије

Династија Немањића  била је најмоћнија владарска породица у српској историји. Од времена Стефана Немање  до цара Душана , Србија је доживела свој највећи успон у држави, култури и вери. Немањићи су оставили дубок траг у српском народу, а њихово дело и данас представља темељ наше духовности и државности. ***** Растко Немањић је одрастао у племићком двору, али је изабрао пут вере и духовности. Победио је своје страхове и показао да је права храброст у доброти и мудрости. Од "пл

Традиционална кухиња није само начин припреме хране — она је прича о историји, природи и духу једног народа. У сваком јелу сачувана су сећања на времена, навике, веровања и вредности које су се преносиле с генерације на генерацију. Мириси и укуси неке кухиње често откривају више о народу него књиге и споменици — у њима живе успомене, начин живота, и однос човека према земљи која га храни. Јела која се спремају у породицама постају део заједничког памћења. Она окупљају људе ок

Наша Србија, са мноштвом природних лепота и чаробних предела, чува многа заштићена и културна добра која сведоче о давној прошлости наше и других цивилизација. Лепенски вир крије трагове прве људске цивилизације у Европи, а Стари Рас и Жича откривају важне тренутке средњовековне Србије. Ови споменици и манастири под заштитом УНЕСКО-а показују зашто је наша земља права колевка Европе, чувар духа времена и непроцењиве културне вредности. *књигу можете читати у приказу целог екр

Јесен у српској традицији и књижевности представља време плодова, захвалности и мира. У народним обичајима она је доба жетве, бербе и славља, а у књижевним делима постаје симбол промене, зрелости и пролазности живота. Истражујемо како су писци описивали јесење боје, мирисе и осећања која ово доба буди у човеку. Жетеоци   Сунце је тек изашло, а златне њиве већ се пресијавају под његовим зрацима. Пољем се чује зујање пчела и шуштање класја на ветру. У даљини се виде људи — цело

„Породица је корен нашег постојања. Ако памтимо своје корене, памтимо и себе. У њима је снага која нас држи, снага наше породице данас и њене будућности сутра.“ Досељавање Словена на Балканско полуострво Словени су некада живели на подручју данашње источне и средње Европе. Током 6. и 7. века, Словени су се почели селити на југ, према Балканском полуострву. На ово подручје дошли су у потрази за плодном земљом, блажом климом и новим местима за живот. Са собом су понели свој јез

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу,...

„Отаџбина“,  Јован Јовановић Змај (одломак)   Отаџбина се зове Србија, Тамо живи моја породица. У њој је мој дом, У њој је моја срећа.  ...