Зима у српској књижевности и уметности

Наши књижевници и уметници лако су проналазили инспирацију у лепоти српских предела. Србија је земља разноликих крајева — од планина и шума, до равница и речних долина — и свака од тих области има посебан изглед у свако доба године.

Зими, природа поприма посебну тишину и свечаност: снег прекрива кровове, планине постају беле, а шуме мирне и успаване. Због такве лепоте, многи писци описивали су зимске пејзаже Србије као чаробне призоре који буде машту и топлину у срцу, чак и у најхладнијим данима.

ПРВИ СНЕГ – Војислав Илић

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,

Покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне

Преко пустих поља кадикада пирне

— И с вихором лаким сеоца се хвата,

Па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило

Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде,

Па кокоши вреба и пилиће младе —

И од њених шапа и туна и тамо

У првоме снегу траг се види само. . .

Војислав Илић био је српски песник. Живео је у 19. веку. Рођен је у Београду и имао је три брата. Био је болешљив од детињства. Живео је кратко, али је у српској књижевности оставио значајан траг као један од најзначајнијих песника.

Непознате речи и појмови:

-       тавни – тамни

-       равни – мисли се на равнице

-       студени – хладни

-       лахор – врста ветра; поветарац

-       кадикада - понекада

-       пирне – лагано дува

-       вихор – врста ветра; јак ветар који се креће у вртлогу

-       сеоца – мало село

-       засипље – засипа

-       прозорје – зора, рано јутро

-       и туна и тамо – и овде и тамо

Песма има 6 строфа од по 2 стиха. 

Тема: Опис природе села, када пада први снег

Рима:

тавни – равни, мирне – пирне, хвата – врата, мило – крило, краде – младе, тамо – само

Лирски субјекат: (ко „говори“ у песми)

У овој песми нема личног „ја“; лирски субјекат је описивач (песник), посматрач природе.

Он мирно и пажљиво приказује зимски пејзаж.

Утисак/тон песме:

Основни утисак је тишина села пред први снег, помешана са благом хладноћом и природном лепотом.

Песма је мирна, тиха и пуна нежних описа зиме.

Поетске слике: (визуелне, звучне)

Песма је богата поетским сликама.

Визуелне слике: снег преко поља, сеоске куће, први трагови лисице

Звучне слике: лахор који „пирне“, вихор, тишина села

Ове слике дочаравају атмосферу зимског јутра.

Закључак:

Песма „Први снег“ осликава тишину и лепоту зимског пејзажа у селу. Уз употребу нежних речи и живописних слика, песник дочарава тренутак када природу покрива први снег, а све делује смирено, хладно и чисто.

Снег пада, Владимир Буњац

Зима је дошла преко ноћи. Снег је непрестано падао све до јутра. Магла је покрила језеро и шуму. Читаву ноћ трајао је ковитлац снега, који као да се просипао из огромне пукотине неба и лебдео у мраку спуштајући се лагано на голо дрвеће, на пусти честар и на најежене стабљике рогози. Куљао је са свих страна. Ноћ је прешла у дан сасвим неприметно, јер у тим часовима није било ни ноћи ни дана: само што је дим ноћи побелео.

Никога није било на видику сем понеког јелена, који пронесе своје горде рогове, или малог крда кошута, које, кад чују да ту некога има задрхте кратко својим танким крзном, погледају и онда мирно наставе да ходају и жваћу оно мало траве нађене уз пут.

Снег и даље пада, боље речено снег као лавина понире, руши се из небеских планина и прекрива не само све животињске стазе већ је и целу шуму изједначио са језером. Само по врховима крошњи може се разликовати шума од дубоког, белог покрова који је сада велико снежно језеро.

Када је престао снег, остао је ветар који га разноси и гомила по ритовима. Крпе облака лебде над самим крошњама и вуку се кроз смрзнуте гране. Шкрипи шума све док облаци не оставише за собом чисто, плаветно небо са бледим сунцем и док ветар не престаде да звижди у шикари.

(Одломак из књиге Последња оаза)

Непознате и мање познате речи:

• магла - густа водена пара која се спушта ниско и смањује видљивост; „бели ваздух“.

• ковитлац - вртлог, кружно кретање нечега (снега, прашине, лишћа) у ваздуху.

• лебди - плута у ваздуху, нежно стоји у простору као да не пада одмах.

• честар - густа група ниских грмова и растиња.

• рогоз - биљка која расте поред вода; има дугачке стабљике са „браон свећама“ на врху.

• лавина - огромна количина снега која одједном клизи низ планину и руши све пред собом.

• покров - прекривач; нешто што прекрива или покрива велику површину (овде: снег као „бели покров“).

• рит - влажно, мочварно подручје са травом и ниским биљем.

• шкрипање - звук који се чује када се нешто трља или ломи — нпр. снег под ногама, суве гране, лед.

• шикара - густа, запуштена шума или високо растиње у које се тешко улази; жбуње.

Тема текста: Главна тема је зимски пејзаж у шумско-језерском крају током великог снежног невремена.

Писац приказује како снег прекрива природу и како се она мења под његовим утицајем.

Мотиви:

• снег

• магла

• језеро

• шума

• животиње (јелени, кошуте)

• ветар

• облаци

• тишина и белина природе

Место и време радње: Дубока шума и језеро;

Једна дуга снежна ноћ која неприметно прелази у дан — „није било ни ноћи ни дана“.

Утисак и тон текста:

Текст је:

• миран

• лирски

• описан

• повремено величанствен

• препун осећаја белине, хладноће и тишине.

Писац наглашава моћ природе и ситност човека у односу на њу.

Језичке и стилске особине:

► метафоре

– „снег као лавина понире“

– „дим ноћи побелео“

– „из небеских планина“

► персонификација

– „ветар разноси снег“

– „облаци лебде и вуку се“

► сликовити описи

– „ковитлац снега“

– „огромна пукотина неба“

– „бледо сунце над плаветним небом“

Буњац пише као сликар: ствара широк, моћан кадар природе.

Порука (идеја текста):

Природа је величанствена, моћна и променљива.

Човек је само посматрач те велике силе.

Зима уме да претвори свет у тишину, белину и мир.

Успоравање и мир природе под снежним покровом откривају њену лепоту.

Закључак:

Буњчев текст „Снег пада“ је поетски опис зиме који приказује величину природе у часу кад снег, ветар и облаци преузимају власт над пејзажем. Слике су живе, моћне и пуне атмосфере. Читалац готово „осећа“ снег, ветар и хладноћу.

ЗАДАТАК: Изабери једну од слика из уводне презентације и покушај да је опишеш и оживиш попут Владимира Буњца.

*****

Зима као инспирација срспких сликара

Наивно сликарство у Србији обликовало се у четвртој деценији 20. века и данас представља један од најпрепознатљивијих и највреднијих делова наше културне баштине.Његови ствараоци — самоуки уметници чисте имагинације — приказују живот, обичаје и природу са искреношћу, јарким бојама и маштовитим детаљима.Српска наивна уметност стекла је међународно признање, а дела наших наиваца чувају се у музејима широм света.