Свети Сава – путевима првог учитеља

Свети Сава је личност која је својим животом спојила веру, знање и одговорност према народу. Као ктитор, законодавац, духовник, дипломата и први архиепископ самосталне Српске цркве, поставио је темеље духовног, културног и државног живота. Путеви којима је ишао нису били путеви власти, већ путеви учења, служења и стварања – путеви првог учитеља српског народа.

Тема: Трагање за добром и спознаја да се оно не налази у спољашњем свету, већ унутар самог човека.

Порука: Свет можемо учинити бољим само ако прво радимо на себи.

Човек мора најпре да развије добро у себи – у мислима, делима и понашању, а тек онда може да га препозна и добије од других.

Ликови:

• Млад човек – симбол младости, трагања, човекове жеље за смислом и истином. Он представља сваког појединца који тражи срећу и добро ван себе.

• Свети Сава – симбол мудрости, духовности и народног учитеља. Он није представљен као строг ауторитет, већ као благи саветодавац и духовни водич.

Ток радње:

1.    Млад човек креће у свет да тражи добро.

2.    Сусреће Светог Саву.

3.    Добија савет да добро потражи у себи.

4.    Враћа се кући и примењује савет.

5.    Добро се шири и на њега и на друге.

Савин монолог, Десанка Максимовић

Ноћас ће кроз

сан родитеља мојих слутња тешка

замахати црним крилима,

и браће моје кроз срца витешка

страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села,

на домаку светогорских манастира,

клечаћу већ крај манастирског прага бела

пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну гласи

до властеле наше и кнежева,

резаће већ свети оци моје власи;

а душа, као шева, под небом јутарњим биће високо.

И кад мати моја пружи убогом комад круха

и помене у молитви име изгубљеног чеда,

срце ће куцати моје испод свештеничког руха

и спазићу где ме Христос право у очи гледа.

Куцнуо је час светог завета.

Никад више видети нећу мили очински кров,

ни слушати благог мајчиног савета,

ни с браћом младом кренути у лов.

Никад више са ових кнежевских трпеза

нећу чути звук купа и кондира,

и одоре царске од златнога веза

заувек скинућу.

А кад манастирске прагове мирне прекорачим,

у осамљеничка кад ступим дворишта

кад мирис удахнем смирне,

душа моја од живота више ништа неће тражити.

Молићу се тада за спас српског рода,

за родитеља својих благ и побожни крај,

и да браћа моја кроз живот иду

светла хода, као анђели кроз рај.

Објашњење непознатих речи и израза

-       слутња – осећај да ће се нешто догодити, најчешће нешто тешко или важно, иако то још није сигурно.

-       „страх ће минути“ – страх ће проћи, нестати, неће дуго трајати.

-       властела – племићи, богати и утицајни људи у средњовековној Србији.

-       кнежеви – владари или високи властодршци који управљају земљом или областима.

-       власи – коса; у песми означава шишање косе као знак ступања у монаштво.

-       шева – птица која лети високо и пева; у песми симболизује слободу, радост и уздизање душе.

-       убогом – сиромашном човеку, ономе који нема основна средства за живот.

-       крух – хлеб

-       чедо – дете; нежан израз који мајка користи за своје дете.

-       рухо – одећа; у песми свештеничка или монашка одећа.

-       завет –одлука које се човек држи целог живота; у песми свечано обећање дато Богу.

-       „звук купа и кондира“ – звуци посуђа на богатим гозбама; симбол дворског, раскошног живота.

-       одоре – свечана, богата одећа, најчешће владарска или племићка.

-       смирна – мирисна смола која се користи у цркви; симбол молитве, тишине и духовног мира.

*****

Ово је лирска песма, јер изражава унутрашња осећања, мисли и духовну борбу лирског субјекта. По књижевном роду припада лирици, а по тематици духовно-родољубивој лирици.

Лирски субјекат је Свети Сава (Растко Немањић), који у првом лицу говори о свом одласку у манастир и напуштању световног живота. Због тога песма има форму унутрашњег монолога – читаоцу су откривене Савине мисли, страхови, жртва и духовна одлука.

Тема: Савино одрицање од световног живота и избор духовног пута, као и његова жртва ради вере, Бога и српског народа.

Песнички мотиви:

-       мотив одласка

-       мотив породице (родитељи, браћа, мајка)

-       мотив жртве и одрицања

-       мотив монаштва

-       мотив молитве

-       мотив слободе душе

-       мотив служења народу

Основна идеја/порука песме:

Свети Сава се одриче личне среће ради вишег добра – спасења народа и служења Богу.

Емоционални тон песме:

Тон песме је свечан, узвишен, сетан, али не тужан, испуњен миром и сигурношћу у исправност одлуке.

Иако лирски субјекат осећа бол због растанка са породицом, у песми преовлађује смирење и духовна зрелост.

Стилске фигуре:

-       метафора („душа, као шева“)

-       контраст (двор – манастир)

-       епитети („витешка срца“, „бели манастирски праг“)

Поређење душе са шевом симболизује слободу, уздизање и духовну радост.

Историјски и духовни контекст:

Песма је инспирисана историјским тренутком када Растко Немањић напушта двор и одлази у Свету Гору, где постаје монах Сава. Десанка Максимовић овај догађај не приказује историјски, већ лирски и духовно, кроз унутрашње стање будућег светитеља.

Закључак

Песма „Савин монолог“ Десанке Максимовић говори о тренутку највеће унутрашње одлуке – одрицању од свега личног ради вишег циља. Кроз Савин глас песникиња истиче да духовна величина не настаје рођењем, већ избором.

Прича о Светом Сави, Матија Бећковић

Када је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свога рођења,

Док се звао Растко,

Као што иде и сада,

Само га не видимо,

А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,

Ка Савином извору

На Савином врху,

Куда и ми идемо,

Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана

Наишао Савином страном,

Напали су га пси,

Као што и сад нападају

Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,

Како је одредио да се и ми крстимо,

Плашећи их законом

Од кога су још више побеснели,

А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,

Али камење беше замрзнуто,

Свезано за земљу студеним синџирима,

Јер беше јака зима,

Као и ове године,

Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,

Савин кук и Савин лакат,

По продолима и јаругама земље

Због које је подељен свет,

Кад је Свети отпасао мач уста,

Једино оружје које је носио,

А које је и нама оставио,

Говорећи ове речи:

– Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.

Објашњење непознатих речи:

-       Доцније – касније, после неког времена

-       Стопе – трагови које неко оставља док хода

-       Узмакнути – повући се, одступити

-       Студен – јака хладноћа

-       Синџир – ланац

-       Продоли – мање долине, удубљења у земљи

-       Јаруге – дубоки канали или усечени делови земље настали водом

-       Отпасао – скинуо појас

-       Пашчад – пси

Песма припада лирици, али је снажно прожета епским и наративним елементима. По форми је лирско-епска поема, а по тону и значењу родољубива и духовна песма.

Лирски субјекат није јасно издвојен као „ја“, већ говори глас колективног памћења – глас народа. Песма је испричана као прича, легенда или предање, у којој се мешају време, простор и историја.

Тема: Основна тема песме је вечна присутност Светог Саве у животу српског народа, као и пут којим народ мора да иде, без обзира на тешкоће, нападе и отпоре.

Основна идеја: Свети Сава није само историјска личност, већ трајни духовни пут и мерило вредности. Ко крене тим путем, биће нападнут, оспораван и угрожен, али другог пута нема.

Време и простор:

У песми је намерно нарушена логика времена:

-       Свети Сава „иде по земљи“

-       „још пре свога рођења“

-       „као што иде и сада“

Овим поступком песник показује да је Свети Сава надвременска појава – он није везан за један историјски тренутак, већ траје кроз векове.

Мотиви у песми:

- Мотив пута - Пут је централни мотив: „Савине стопе“, „Савин извор“, „Савин врх“, „јер другог пута и нема“.

Пут симболизује морални избор, духовно опредељење и историјску судбину народа

- Мотив напада паса - Пси који нападају путника представљају силе које се противе духовном путу, непријатеље вере, реда и закона, хаос и безвлашће.

Они нападају „као и данас“, што јасно повезује прошлост и садашњост.

Симболика камена и зиме:

- Камен – симбол чврстине, истине и ослонца

- Замрзнуто камење – немогућност да се човек одбрани природним, разумним средствима

- Зима – духовна хладноћа, историјска тешкоћа

Слика „камење свезано за земљу студеним синџирима“ је снажна метафора беспомоћности праведног човека.

- Мач уста – кључни симбол

„Мач уста“ је најважнији симбол песме. Он означава: реч, истину, закон и моралну осуду неправде.

Свети Сава не користи физичку силу, већ моћ речи, коју оставља и народу.

- Завршна клетва:

„Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.“

Ова реченица је морална пресуда, опомена, критика друштва у коме је зло слободно, а добро спутано.

Она важи не само за време Светог Саве, већ и за сва времена.

Закључак

Песма „Прича о Светом Сави“ представља Светог Саву као вечни пут, меру и суд. Она поручује да следити Савин пут значи прихватити борбу, одговорност и истину, али и да без тог пута нема ни смисла, ни опстанка.

*****