Божић код Срба – празник рођења, породице и заједништва

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих празника у српском народу. У српској традицији он није само један дан у години, већ читав празнични период испуњен миром, радошћу и посебним духовним расположењем.

Празнична атмосфера почиње већ неколико недеља пре Божића и траје све до Савиндана. У том периоду људи се веселе и радују, мире се и праштају, посећују родбину и пријатеље, а у домовима влада осећај топлине и заједништва. Управо зато се каже да је Божић празник мира и љубави.

🟡 НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• варош – мањи град

• „иза Божјих леђа“ – веома далеко место

• слагати – рећи нешто што није истина

• украсти – узети нешто што није наше

• сиромах – човек који има мало новца и ствари

• искушење – тешка ситуација у којој треба изабрати шта је исправно

• пажљиво слушати – слушати некога са разумевањем и пажњом

🟡 О АУТОРКИ

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић је била позната српска песникиња и књижевница. Писала је песме и приче за децу и одрасле. У њеним делима важне су доброта, истина и љубав према људима.

🟡 ТЕМА ПРИЧЕ

Поштење, доброта и стрпљење.

🟡 ПОРУКА ПРИЧЕ

Праве вредности нису у богатству, већ у доброти и истини. Ко је поштен и помаже другима, биће цењен и вољен.

🟡 ЛИКОВИ

• девојчица

• Божић Бата

• родитељи

БОЖИЋ ЗОВЕ С'ВРХ ПЛАНИНЕ - народна лирска песма

Божић зове с'врх планине оне високе:

“Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је.

Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене,

А одаје и пенџере ловоричицом,

А иконе и столове маслиничицом,

Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе,

А по њојзи трпежњаке златом везене,

Наврћите добре овне на ражњевима,

Сијеците суво месо, а не мјерите,

А ложите крупна дрва, не цијепајте,

Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена,

И ракије лозоваче, прве бокаре;

Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте,

Ви јунаци, из пушака често мећите,

А ви старо и нејако, Бога молите.“

🟡 О ПЕСМИ

„Божић зове с'врх планине“ је српска народна лирска песма која најављује долазак Божића. Она описује радост празника, породично окупљање и народне обичаје који прате Бадње вече и Божић. Песма је део усмене традиције и преносила се с колена на колено.

🟡 НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• Србљи – Срби

• бадњак – храстово дрво које се уноси у кућу на Бадње вече

• приправите – припремите

• пенџер – прозор

• ловорчица – гранчица ловора

• маслинчица – гранчица маслине

• шеница – пшеница

• слама – суве стабљике жита

• трпеза – сто за јело

• њојзи – по њој

• трпежњак – столњак

• наврћите – окрећите

• ражањ – метална или дрвена шипка за печење

• сијеците – сеците

• цијепати дрва – раздвајати дрва на мање делове

• бокара – дрвени суд за пиће

• невјеста – млада жена, снаја

🟡 ТЕМА ПЕСМЕ - Божић и народни обичаји везани за прославу Божића.

🟡 ГЛАВНА ИДЕЈА (ПОРУКА) - Песма позива народ да се заједно припреми за Божић, да се окупи, весели, али и да се моли Богу. Божић је празник радости, заједништва и поштовања традиције.

Божић код Срба – празник рођења, породице и заједништва

„Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!“ - Петар II Петровић Његош

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих празника у српском народу. Прославља се као успомена на рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, и зато се доживљава као празник новог почетка, живота, деце и породице.

У српској традицији Божић није само један дан у години, већ читав празнични период испуњен миром, радошћу и посебним духовним расположењем. Празнична атмосфера почиње неколико недеља пре Божића и траје све до Савиндана. У том периоду људи се мире, праштају, посећују родбину и пријатеље, а у домовима влада осећај топлине и заједништва.

Посебно место у припреми за Божић заузимају породични празници Детинци, Материце и Оци. Они су посвећени деци, мајкама и очевима и подсећају на значај породице. Тих дана чланови породице се симболично везују и „дреше“ поклонима, што указује на међусобну повезаност, слогу и љубав.

Туциндан, који се обележава два дана пред Божић, посвећен је припреми печенице за Божићни ручак. По народном веровању, на Туциндан не ваља тући децу.

Бадњи дан, дан уочи Божића, обележава се сечењем и уношењем бадњака, најчешће младог храстовог дрвета. Бадњак симболизује дрво које су пастири донели у пећину у којој се Христос родио, али и наговештај Христовог крста. На Бадње вече у кућу се уносе бадњак, печеница и слама. Слама се простире по поду и подсећа на сламу у којој је Христос рођен, а вече се завршава заједничком молитвом и посном вечером, у миру и тишини.

Божић се празнује три дана, а први дан је увек 7. јануара. Ујутру се иде у цркву, а људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ – „Ваистину се роди!“ Овај поздрав користи се све до Богојављења.

На Божић у кућу долази положајник, први гост који симболично доноси срећу, здравље и напредак дому. Важан божићни обичај је и ломљење чеснице, посебне погаче у коју се ставља новчић. Чесница се ломи за трпезом и симболизује заједништво и дељење.

Божић се посебно сматра празником деце, јер је на тај дан рођено дете Христос. Радост, игра и породична топлина чине га једним од најлепших празника у години.